Ta prokleta subota

Dobrodošli na moj blog

16.07.2013.

Priča o mom princu koji zapravo i nije moj. Ta prokleta subota.

Danas prije tačno četiri mjeseca desilo se nešto što nikada nije smjelo da se desi.Ne znam ni kako ni zašto baš tog 16.03..Sjećam se bila je to hladna martovska subota.
Subota. Znam zvuči kao i svaka druga subota,izlazna noć u mom gradu.Ali meni je ta subota posebna i  drugačija od svih ostalih.Teško mi je to opisat, ne znam koju riječ upotrijebiti  kako bi najbolje opisala tu subotu.Da li kao najsretniji dan ili čak kao dan koji mi je ostavio trag koji se teško briše.
Ne nijedna riječ  ne odgovara opisu mog dana. Moje subote.Ali samo moje.Da,samo moje.Tu subotu sam sačuvala za sebe.
Mozda da vam kazem zašto pamtim tu subotu . Ili ipak  ne ? Bojim se. Bojim se da ako saznate da ta subota neće biti samo moja . Ne znam ni kome ni zašto ovo pišem.Možda pišem nadajući se da će biti bolje.Je li moguće da bude bolje ? NE mislim da nije ali...da uvijek postoji ono ali i nada za bolje sutra.
Već su prošla četiri mjeseca,četiri mjeseca moje zaljubljenosti.Ako mene pitate prošlo mi  je jako brzo,prebrzo.Sad bar znate o čemu se radi.Zaljubljena sam.Jesam ,ali nesretno.Taj neko to ne zna ili ne želi da zna.Teško mi je priznat to sebi ali on ne želi da zna,tješim sebe i tražim izgovore kao da će to nešto promijeniti.Znam neće,ali barem se osjećam malo bolje ili samo mislim da se osjećam bolje.
Jeste li se ikad pitali sta je ženskaroš ? Da li ste ikad pronašli odgovor na to pitanje? Ja jesam.
Odgovor je on.Ja sam odgovor na ovo pitanje pronašla u njemu.Svom princu.Uzimam sebi za pravo da kažem moj.Ne naravno nije moj ali bih voljela kad bi ga mogla tako zvati .Samo moj.Ma sve to samo lijepo zvuči.Sve to izgleda kao neka bajka a svi znamo kako  bajke završavaju.Moj princ mozda jest iz bajke ali ovo nije bajka.
Te noći naučila sam nešto važno.Stara poslovica kaze nikad ne reci nikad.Ja jesam i to moje nikad mi se vratilo te  hladne martovske subote.Pitate se zašto? Pa razlog je on.Da on je taj za koga sam govorila da nikad ne bih bila sa njim.On je taj za kojim cure „trče“ a ja,ja nisam bila cura koja pada na takve muskarce.Nisam mogla naći ni jedan dobar razlog da se zaljubim u njega.Ne mogu ni sad.Koliko samo ima razloga zbog kojih ne bih trebala ni da ga pogledam ali mi zaljubljeni uvijek tražimo jedan dobar da bi ostali.Tako to valjda ide u ljubavi.
Izašla sam sa drugaricom u diskoteku.Diskoteku moga oca.Te noci u mom klubu bilo je slavljeničko vece.Fudbaleri su slavili poslije teške utakmice protiv Sarajeva.Mozda će te reći  zašto je to bitno kada to nema veze sa njim.On je fudbaler,moj fudbaler.Igra za gradski  klub.Otišla sam predaleko to nije ni btino.Muzika,atmosfera,alkohol sve je to doprijelo dobrom provodu sve do momenta kada je on prišao za moj sto.On kojeg sam znala samo iz grada kao dečka kojeg su cure obožavale.On kome ni ime nisam znala.Počeli smo plesati.U tome je bio dobar.Lažem bio je odličan.Ostali smo sami za stolom.Plesali smo uz muziku onako zagrljeni.Plesala sam sa neznancem.Svi su bili zbunjeni ali u tom tenutku mi je sve osim njega bilo ne bitno.Tada se desilo nešto što ni sama ne znam objasniti.
Valjda se to zove ljubav.Sve do te noci nisam znala puno o njemu.Dosla sam kući i ušla na facebook,valjda sam mislila da će mi se javiti.Naravno nije.Pa njemu taj ples znam nije značio nista.Nažalost sve to sam saznala kasno.Mozda čak i prekasno.Sad je gotovo zaljubila sam se i povratka nema.On je taj razlog zbog čega pamtim tu subotu i nikome ne dam da mi uzme jer mi je od njega ostalo samo to.Sjećanje na tu subotu.Čuli smo se da jesmo i pričali smo.Ali šta mi znači to  kada je sve to dio njegove igre.Zbližila sam se sa njegovim drugom ali to nije on.Sada sam u vezi a ni sama ne znam zašto ?Valjda znam kako je biti povrijeđen i kako je voljeti zbog toga valjda i jesam u vezi da ne povrijedim njega.Osobu koju sam gledala kao brata tri godine i s kojom sam sada u vezi.Zato ne želim da ga povrijedim.
Ovo je moja priča.Priča o suboti koju ću pamtiti još dugo.Priča o mom princu koji zapravo i nije moj.